Историјат школе

Тешко је говорити о развоју Лесковца, а не поменути и настанак Техничке школе „Раде Металац“. Њена прича започиње давне 1886. године, у време када се град убрзано развијао и стицао име једног од најзначајнијих занатских и индустријских средишта у Србији.
Захваљујући напретку и потреби за знањем настају занатске обуке. Касније се формира Занатско-трговачка школа – скромна у простору, али огромна по својој улози – место где се сусретало знање и вештина, теорија и пракса.
У првим деценијама свог постојања, школа је пратила дух времена: образовање је почивало на шегртском систему, где су ученици учили кроз непосредан рад и практично искуство. Свака радионица и сваки мајстор били су учионица, а пракса је обликовала карактер и вештине младих људи. Управо та жива веза између учења и рада обликовала је трајни идентитет школе.

Како су године пролазиле, друштво се мењало и јавила се потреба за одвајањем на Трговачку и Занатску школу, а Занатска добија име Општа занатска школа. Школовање је трајало три године и школовала је ливце, коваче, алатничаре, казанџије, папуџије, ручне словослагаче, машинске словослагаче и др. Током периода између два светска рата, њен карактер се мењао и развијао.

Од 1941. до 1946. године носи назив Стручна продужна школа и одражава прелазак са традиционалног занатског образовања на систематичнији, савременији и организованији модел, одговарајући на потребу за стручнијим кадром у све сложенијем друштву.
Послератни период доноси интензивну индустријализацију и школа је доживела нову трансформацију. Године 1947. постаје Државна грађевинска школа, а од 1948. до 1954. Грађевинска школа у привреди, а упоредо с њом од 1948. до 1954. ради и Стручна занатска школа и њена улога постаје кључна у образовању радничке класе. Тада образовање престаје да буде апстрактно – оно се везује за фабрике, производне хале и реални радни свет.

Привредни раст намеће потребу за новим образовним профилима и у периоду од 1954. до 1959. раде Мајсторска школа металског смера, Мешовита стручна школа, Металска стручна школа, Мешовита стручна школа за ученике у привреди, а паралелно са овим школама од 1957. до 1966. због потребе тржишта формира се и Школа за ученике у привреди „Влада Ђорђевић“. Развој индустрије у наредним деценијама доводи до нових реформи.

Године 1960. школа мења назив у Металопрерађивачку школу за висококвалификоване раднике и ради заједно са Металопрерађивачком школом за ученике у привреди „Раде Металац“, што симболизује вредности рада, борбе и друштвене одговорности за које се залагала комунистичка партија, чији је он био члан. Ученици стичу вештине које их припремају за стварни рад у индустрији, а школа постаје незаобилазан центар техничког образовања у региону.
Године 1971. формира се Технички школски центар који је настао спајањем Машинског школског центра и Металског школског центра. Техничком школском центру приступа и Школа за квалификоване ученике у привреди „Влада Ђорђевић“.
Технички школски центар 1975. прераста у Образовни технички центар „Раде Металац“, а 1987. године се дели у две школе: Средњу техничку школу „Влада Ђорђевић“ и Средњу машинску школу „Раде Металац“.

Почетком деведесетих, тачније 1991, успоставља се данашњи назив – Техничка школа „Раде Металац“.
У савременом добу школа наставља да се развија и прати технолошки напредак. Нови образовни профили, модернизација наставних средстава и интензивна сарадња са привредом омогућавају ученицима да стекну практичне вештине и знања потребна на тржишту рада. Током више од једног века, кроз школу је прошло преко 18.000 ученика, а сваки од њих носи део ове богате историје и наслеђа.

Прича о Техничкој школи „Раде Металац“ показује да њена историја није само прича о једној образовној установи, већ и огледало ширег друштвеног и економског развоја.
Од скромне занатске школе до савремене техничке институције, њен пут потврђује да је знање најдрагоценији темељ сваког друштвеног напретка. Јер „Будућност припада онима који знање претварају у дело.“